ПРОШАО САМ СКОРО ПОЛА СВИЈЕТА,
ПРОЖИВИО ВЕСЕЉА И ТУГЕ,
НОСИО МЕ ЖИВОТ КАО ПЕРО,
БАЦАО МЕ КУДА ГОД ЈЕ ХТЈЕО.
ГОДИНЕ СУ ТЕШКЕ КАО ТОНЕ,
АЛ ИМА НЕШТО ДО ЧЕГА МИ JE СТАЛО,
СВЕ СА ЖЕЉОМ ДА ПРОНАЂЕМ СРЕЋУ,
ВРЕМЕНА МИ, ОСТАЛО ЈЕ МАЛО.
ПРОШАО САМ СКОРО ПОЛА СВИЈЕТА,
УПОЗНАО РАЗЛИЧИТЕ ЉУДЕ,
НОСИЛА МЕ МОЈА ГЛАВА ЛУДА,
СВЕ МИ РАВНО, ПА КАКО МИ БУДЕ.
ВОДИЛИ МЕ И ПУТЕВИ КРИВИ,
МИСЛИО САМ СВЕ ТО ТАКО ТРЕБА,
АЛИ СТАЛНО У МЕНИ ЈОШ ЖИВИ,
ОНАЈ ДЈЕЧАК СА СРЦЕМ ДО НЕБА.
ОСТАЛА МИ ЈЕДНА ЖЕЉА
НА ОГЊИШТУ МОГА СЕЛА
ДА ПРОСЛАВИМ КРСНУ СЛАВУ
УЗ КОЛАЧ И СВЈЕЋУ
И КРАЈИШКУ СУЗУ ПУСТИМ
ДА НА РОДНУ ГРУДУ ПАДНЕ
ПА НЕК УМРЕМ ИСТОГ ТРЕНА
ЗАЖАЛИТИ НЕЋУ.
