Ако нам ове српке усташе ово раде у Београду, онда добро знам како је нашем народу на Косову, БИХ, Хрватској. На овај дан не би требало да пишем баш ништа али се опет сјетим да су нас некада клали на наше вјерске празнике па ми то и даје за право да и данас не спавам и да не смијем да будем дио матрикса у којем Срби глуме сљепе и глупе људе. Такође ми није јасно да смо толико јадни да то српским усташама дозвољавамо. Није ми јасно да већина Срба није ни свјеснa да je доношење резолуције о геноциду над српским народом почетак нашег препорода. Није ми јасно да постоје људи који усред Београда јавно и вишеструко умањују српске жртве и да сви, осим нас појединаца, ћутимо. Да ли је ово неки виц, да ли ово неки цртани филм о телетабисима? Шта се ово дешава? Да ли смо ми Срби толика говна да немамо ону ствар да одбранимо и оно што нам је свето? Докле мислимо да ћутимо српским усташама? Да ли смо толико окупирани да не смијемо ама баш ништа да кажемо? Да ли умјесто таквих магараца треба да очекујем да мене ухапсе? Ево мени је данас слава, нисам неко ко се може лако расплакати, али стварно ми се данас плаче кад видим шта смо сами себи дозволили! Да нам дјеца насљедника усташке творевине данас соле памет усред Београда! За пар деценија Јасеновац се није ни десио, јер ми тамо никада нисмо ни живјели. Јучер сам добио фотографије сеоског имања из Лике гдје су некада живјели моји пријатељи.
За десет година нећемо моћи ни темеље кућа наћи.
Значи браћо српски Хрвати, нисте ви криви, криви смо ми Срби сами себи.
Молим вас ви који пружате лажну подршку мом раду, немојте више да ме тапшате по леђима, јер сте почели да ми се гадите! Само из једног разлога, зато што иза себе немате ни једно добро дијело које сте урадили у интересу нашег народа, али сте спремни да првог до себе гурнете у ватру и да га хвалите као доброг и храброг човјека. Мука ми је од вас дволичних, ви у ствари и нисте Срби! Ви сте сјеме српских усташа!
