ПРЕАМБУЛА РЕЗОЛУЦИЈЕ
У циљу истинског сагледавања страдања Срба, неговања културе сјећања, памћења и одавања помена невиним српским жртвама, сматрамо да је доношење Резолуције о геноциду у НДХ над Србима вјерницима Српске Православне Цркве током Другог светског рата, који је по свирепости и начину извршења незапамћен у савременој историји цивилизације, од највећег значаја. Једини разлог за њихово потпуно уништење је што су Срби и Православни вјерници Српске Православне Цркве.Геноцид над Православним Србима у НДХ био је систематски планиран и провођен прогон и истребљење Православних Срба од дјетета у мајчиној утроби до непокретних стараца, не правећи разлику по полу и годинама, од стране усташког режима у НДХ у периоду између 1941. и 1945 године. Геноцид је спровођен кроз мучења, силовања и погубљења на лицу мјеста, пред кућом и у кући, у њиви, на унапријед припремљеним мјестима за масовна погубљења без употребе ватреног оружја, стрељања, у пећинама и бацање у крашким јамама, црквама, концентрационим логорима, уништавањем и пљачкањем имовине, депортацијама, етничким чишћењем, присилним преобраћањем у католике и Хрвате,уништавањем цркава и манастира, црквенога блага и црквених књига, претварањем православних цркава и манастира у католичке, уништавања споменика културе, паљење књига, мијењање имена мјеста и улица, забрана ћирилице, укудање српских школа и културних институција, спортских друштава…
На простору НДХ постојао је систем концентрационих логора, као логора за масовно уништење, прије него у њемачком рајху. Јасеновац, Јадовно, Слано, Метајна…. су по начинима мучења и убијања, монструозности превазилазили њемачке логоре. У НДХ су постојали, што је незабиљежено у људској историји и логори за дјецу у Сиску, Јастребарском, Лобограду…
Вршена су масовна покрштавања Срба православних у Хрвате католике, под претњом смрћу. Под покровитељством католичке цркве у Хрвата, дјеци мењали идентитет и вјеру, праве од њих Хрвате и са новим идентитетом именом и датумом рођења дају их на усвајање, након што су им родитеље побили или их послали у логоре.
Геноцид над Србима је спровођен у складу са усташком великохрватском идеологијом Анте Старчевића и Анте Павелића, а уз учешће комплетног државног апарата, војске, полиције, католичке цркве, као посебан пројекат само за НДХ, јер је уништење Јевреја и Рома било по налогу нацистичке њемачке не само у НДХ већ у свим квислиншким државама. Као такав Геноцид над Јеврејима као Холокауст или Шоа и Ромима као Порајмос или Самударипен је осуђен.
Због тога сматрамо, да је доношење једне овакове Резолуције од историјског и цивилизацијског значаја у помен и сећање на оне који су изгубили своје животе само зато што су друге вјере и нације, и опомена да се тако нешто никад и никоме више не деси.
Предлажемо да РЕЗОЛУЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА гласи:
1.Народна скупштина Републике Србије утврђује да злочин над Србима извршен у Независној Држави Хрватској од стране усташког државног апарата, на подручју данашње Републике Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема, представљају смишљен и планиран геноцид како је дефинисано Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеној 9.децембра 1948 године, Резолуцијом 260 А(III) Генералне скупштине УН.
- ЗАТИРАЊЕ (истребљење, погром, покољ, србоцид) као Геноцид над Србима, вјерницима Српске Православне Цркве је планско уништавање и брисање трагова њиховог постојања на простору Независне Државе Хрватске.
- Народна скупштина Републике Србије позива све државе потписнице Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида, да осудама овог геноцида допринесу помирењу, успостављању трајног мира и спречавању да се такви злочини икада не понове.
- Народна скупштина Републике Србије утврђује обавезу да се у року од шест мјесеци од усвајања ове резолуције изврши допуна кривичног законика Републике Србије, којим ће се порицање и релативизација Затирања као геноцида извршеног над Србима вјерницима Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској установити као кривично дело, одговарајуће санкционисано.
- Народна скупштина Републике Србије утврђује 28. април (може и дан кад је основан логор Јадовно или дан кад је напуштен Јасеновац) као ДАН СЈЕЋАЊА на жртве геноцида, ДАН ЗАТИРАЊА. На тај дан су 1941 године усташе извршиле у Гудовцу код Бјеловара, први масовни злочин над Србима у Независној Држави Хрватској.
- Народна скупштина Републике Србије утврђује обавезу и овлашћује Владу Републике Србије да на једном мјесту за све жртве ЗАТИРАЊА сагради Музеј Затирања Срба или гробницу за све страдале Србе, као мјесто сјећања, сабрања, одавања помена и истраживања страдања Срба у XX веку.
- Утврђује се обавеза државних органа, јавних сервиса, просветних и културних институција да израде планове и програме обиљежавања дана сјећања на жртве затирања, геноцида извршеног над Србима вјерницима Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској.
У свим основним и средњим школама на тај дан организовати час, у циљу упознавања ученика са извршеним злочинима, објашњавања узрока и подизања свести о потреби неговања мира, унапређења људских права, међурелигијске и међунационалне толеранције.
Црквеним звонима и сиренам позвати да све стане на минут и да се на тај начин ода помен жртвама. - Народна скупштина Републике Србије захтева од Републике Хрватске и Босне и Херцеговине да на достојан начин обиљеже, одржавају и обезбеђују сва места на којима су извршени злочини, колективне гробнице, јаме, безданке и вртаче, логори, цркве и да омогући да се на тим местима одговарајућим активностима одаје почаст и чува сјећање на жртве затирања.
- Ова резолуција ступа на снагу осмог дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије,,.
