Данас 22. 04. 2022. године, у Србији се обиљежава дан ослобођења Јасеновца, усташког логора у којем су на најсвирепије начине, заклани и затирани Срби.
На данашњи дан усташе су убиле посљедњих 700 заточених жена и почели са уништавањем свих доказа о монструозним злочинима који су до тад били невиђени на кугли земаљској, а не памти се да се икад таква врста излива мржње догодила. Када злочин достигне такав ниво да један народ ужива у клању, мучењу и затирању другог народа као у случају убијања Срба од стране Хрвата, онда такав случај не можемо да не сврстамо у рубрику колективно и генетски обољелог народа.
- Јасеновац нико није ослободио већ је остатак заточеника сам направио пробој гдје је већина изгинула.
- Комунисти су деценијама преузимали заслуге за ослобођење Јасеновца, а сами су заташкавали злочине и уништавали доказе геноцида.
- Злочинци (Хрвати), налогодавци ( Њемци ), идеолози (Ватикан) и потомци ових скупина се никад нису покајали за своја злодјела.
- Права истина о броју страдалих се још увијек крије и никада нећемо знати именом и презименом све жртве Јасеновца.
- Насљедници усташке идеологије данас бесрамно раде на ревизији истине умањујући начине на које су извршавали убиства и број убијених срамно умањују.
- Жртве још увијек немају спокојан сан.
- Етничко чишћење Срба од 1991. до 1995. такође треба уврстити у наставак геноцида.
- Довољно је да се вратимо само 100 година у историју па да схватимо да је геноцид над Србима вршен и у Аустроугарској и да је посље Првог свјетског рата на том простору такође побијено близу 800.000 Срба, али су те жртве наведене као аустроугарске. Чињенице говоре да се ради о Србима.
- Наставак усташке идеологије под окриљем организација за људска права и даље се индоктринира у наш народ.
- Дошао је и тај дан да ми који смо жртве геноцида треба да будемо оптужени да смо геноцидни.
Право питање гласи:“ Да ли ће Јасеновац икад бити ослобођен?“