ОТЕТО ЈЕ УВИЈЕК ПРОКЛЕТО
КАДА ДОЂЕ ВРЕМЕ ЈОРГОВАНА
МИРИС БУДИ СТАРА ОСЈЕЋАЊА
КРВ КО ВЈЕТАР КРОЗ ВЕНЕ МИ СТРУЈИ
ДИНАРА У МЕНИ ПОЧИЊЕ ДА СЕ БУДИ.
ТЕ ПОТРЧИМ КАО ДИЈЕТЕ
СТАРИМ ПУТЕМ НОГЕ ЛЕТЕ
МИСЛИМ ДОЋУ КУЋИ ПОНОВО.
ОТВОРИМ ТАД ОЧИ ЈАКО
НИШТА ВИШЕ НИЈЕ ТАКО
ГОДИНЕ СУ ПРОШЛЕ ПРЕБРЗО.
РУКЕ ОВЕ НИСУ МЛАДЕ
И У ЊИМА НЕМА СНАГЕ
ДА УДАРИМ ШАКОМ САД ОД СТО,
ПА ПРОЛОМИМ ГЛАСОМ ЈАКО
ДА МЕ ЧУЈУ САМО ТАКО
ОТЕТО ЈЕ УВИЈЕК ПРОКЛЕТО.
НЕКАД У СНУ СТАРОГ ВУКА ЧУЈЕМ
КАКО ПЛАЧЕ И СВОЈ ЧОПОР ЗОВЕ,
ТАКАВ ЈАУК МОЖЕ ДА ЗАБОЛИ,
САМО ОНОГ КОЈИ СРЦЕМ ВОЛИ.
ГАЗИ ВРИЈЕМЕ, ГОДИНА СВЕ ВИШЕ,
АЛ СЈЕЋАЊА ИЗБЛИЈЕДИТИ НЕ ДАЈУ,
СТАРУ ЖЕЉУ ШТО У МЕНИ ДИШЕ,
ДА СЕ ВРАТИМ СВОМЕ РОДНОМ КРАЈУ.
