ОД ПРИЗРЕНА ПА ДО КНИНА
У СНОВИМА СВОЈИМ ЖИВИМ,
ЈЕР МИ ТУГА ДУШУ КИДА,
НА ЛЕЂИМА БРЕМЕ НОСИМ,
КЛЕТВУ СТАРУ ВЈЕКОВИМА-
КОРАЦИМА ТЕШКИМ ГРАБИМ,
ОДУСТАТИ НИКАД НЕЋУ,
МОЛИТВУ ЈА ШАЉЕМ СВИМА,
ОД ПРИЗРЕНА ПА ДО КНИНА.
ВРАТИТЕ МИ МОЈУ МЛАДОСТ,
МОЈУ ДИВНУ РУЈНУ ЗОРУ,
ВРАТИТЕ МИ ЛАЗАРИЦУ,
НА КОСОВУ ПОЉУ.
И ОСМЈЕХЕ МОЈЕ МАЈКЕ,
КАД МЕ ЧЕКА ИСПРЕД КУЋЕ,
ВРАТИТЕ МИ МИРИС ХЛЕБА
СА ОГЊИШТА ВРЕЛА.
НЕК ПОЛЕТИ БОЛ ИЗ СРЦА,
У ДИВЉИ СЕ ВЈЕТАР СТВОРИ
И НАПИШЕ СВУД ПО НЕБУ
ШТА СУ МОЈЕ БОЛИ.
ДОК ЈЕ ОВА ГЛАВА ЖИВА
ОДУСТАТИ НИКАД НЕЋУ,
МОЛИТВУ ЈА ШАЉЕМ СВИМА
ОД ПРИЗРЕНА ПА ДО КНИНА.