Добрина Продановић, међу српским народом познатија и као Мајка храброст, чија је фотографија са лобањом сина јединца Живана обишла цео свет као најпотреснија слика Отаџбинског рата и злочина који је учињен над српским становништвом Подриња.
Њен син Живан Продановић је убијен као цивил на свом кућном прагу 21. јуна 1992. године и то након заробљавања и страховитих тортура и мучења. Убијен је приликом напада муслиманских терористичких банди из Сребренице на српско село Ратковићи, такође у општини Сребреница. Живанови посмртни остаци, тачније само лобања, пршљен, три ребра и лева лопатица су пронађени у оближној масовној гробници.
Со на рану била јој је и што је управо ова њена фотографија, у западним медијима приказивана као да је она мајка свирепо убијеног муслимана.
Тог врелог јунског дана терористичка банда Насера Орића је упала у Ратковиће и масакрирала 24 цивила, већином жена и стараца. Живана су заробили и одвели га у поље близу села где су га без престанка тукли и малтретирали. Хицима из пушке убио га је Изет Арифовић, терориста 28. дивизије такозване Армије БиХ којом је командовао ратни злочинац Насер Орић. Село у којем је пре рата живело 338 Срба опустело је.
„Препознала сам мог Живана по навлаци за зубе. Узела сам његову лобању у шаке и цвилела све док глас нисам изгубила, а очи ми побелеле. Пресудили су ми тог дана, ја сам у гробу већ 23 године. Душа ме страшно боли. Могла сам умрети у селу, кућа спаљена, нема ми детета… Преклињала сам да ме склоне одатле, нисам могла то да издржим. Тугујем, сама сам. Плачем и само плачем, очи ми се нису још осушиле. Извадили су ми срце из груди, живим без срца, без мог Живана, не знам ни како сам жива” – говорила је кроз плач Добрина, која је преминула 17. новембра 2019. године и заувек остала симбол патње и страдања српскога народа.
Сахрањена је у Факовићима поред Братунца. Правду за сина никада није дочекала.
