Велик је понор између мржње и опроста а ја се питам у име српске нејачи и у име свих наших жртава које вапе до неба за правдом, имамо ли права да опростимо, да заборавимо као да се ништа није десило. Пјесма о Братунцу прича једну страшну причу и велику неправду, док се злочинци слободно шећу, јер за наш народ нема правде, нема осуде ни казне и док год је тако, право џелата ће бити изнад права жртве. Онај народ који заборавља своју историју, своје катарзе, жртве и хероје, осуђен је на пропаст. У име свих нас који смо били свједоци страдања нашег народа, нека ова пјесма и све неиспричане приче буду коначно испричане и забиљежене.
Божић у Братунцу – 100% ЋИРИЛИЦА
